TRADICIONALNA ASTROLOGIJA

Ovde cemo se osvrnuti na Vilijama Lilija i njegovo poreklo detaljnije nego u prethodnom clanku u kome smo se usredsredili na njegove politicke stavove. Nijedan ucenik horarne astrologije ne moze uciniti nista bolje do da svoje studije koncentrise na Lilijev vrhunski udzbenik Hriscansku astrologiju, a kako smo otkrili da sopstvene studije bivaju umnogome olaksane odredjenim razumevanjem tog coveka i njegovog doba, verujemo da treba posvetiti paznju ispravljanju nekih pogresnih slika o njemu.

U cirkulaciji postoji mnostvo slika o Liliju. Dominantna je, naravno, slika koja kaze: "Koji Lili?" Kratak odgovor na to glasi da je on, po svim dokazima, najveci engleski astrolog, ciji duh srecno luta na upravo ovim stranicama, dok njegovo telo lezi ispod horskog postolja u crkvi Sent Meri u Valtonu na Temzi, gde se nasilno okrece u grobu svaki put kad neko pomene Kirona ili poveze osmu kucu s "transformativnim iskustvima". Vrlo brzo cemo se vratiti na to.

Omiljena slika medju onima koji su culi za njega jeste slika o isposnickoj figuri koja je vodila astrologe kroz divljinu, popela se na planinu i s nje sisla sa Zakonima horarne astrologije urezanim na dve kamene ploce - "Ne tumaci horoskop kada se na Ascendentu nalazi manje od tri stepena znaka", i tako dalje. A to je inspirisalo veliki broj ljudi, koji ocigledno nemaju nista pametnije da rade, da veliki deo svog vremena i strasti trose na svadje o tome sta je tacno napisano na tim kamenim plocama. Nesreca ce zadesiti sve one koji se usude da se suprotstave njihovim zakljuccima!

Treca slika, jednako beskorisna kao i prethodne, jeste slika o coveku poput nas. U to nas uljuljkuje zavodljiva demokratija biblioteke: nakon prvih nekoliko odeljaka, kroz koje smo jos uvek svesni da citamo nesto staro, tekst postaje vanvremenski, ulazeci u beskrvni pakao slavnih mrtvaca - ili, tacnije, postaje iskrivljen u nasem mentalitetu dvadesetog veka. Zaboravljamo da je Lili ziveo i pisao blazeno lisen mentalnih zagadjivaca kao sto su Darvin i Jung, i u doba u kome se misao jos uvek smatrala kao nesto drugo od racionalizacije emotivnih reakcija. Isti kao i mi? Ne, definitivno nije.

Potom imamo sliku akademika. Oni krecu od pretpostavke da je astrologija ocigledna glupost, tako da svaki astrolog mora biti licnost dubioznog morala jer pokusava da obmane javnost praktikujuci je. Na toj osnovi oni stvaraju sliku o licnosti poput Raspucina, koji je tacno znao sta ce se desiti godinama unapred (kako je on to mogao znati, ako je astrologija glupost, ostaje sasvim nejasno), ali na svoj makijavelisticki nacin te informacije iznosi tek delimicno, u zavisnosti od toga koliko to odgovara njegovim finansijskim ili politickim interesima. Stvarno su predivne strukture koje prave kako bi zatvorili krug svojih argumenata.

Zlatno doba?

Lili je ziveo od 1602. do 1681, u doba velikih previranja u Engleskoj. Imao je reputaciju tacnog, prediktivnog astrologa, i to sirom Evrope. Treba naglasiti reci "tacnog" i "prediktivnog", jer je njegova reputacija neprestano bila izlozena riziku. Lili se nije bavio poslom obavestavanja drugih ljudi da su osecajniji nego sto to njihovi partneri shvataju, ili da imaju neispunjene kreativne potencijale. Njegova astrologija bila je cvrsta, konkretna i proverljiva. Dakle, ako je imao takvu reputaciju, a imao je, moramo zakljuciti da, ili su nasi preci bili suvise glupi da zakljuce ko je pobedio u nekoj bici, ili da li je neko ziv ili mrtav - ili je Lili stvarno bio prilicno dobar u onome cime se bavio.

Godine u kojima je njegov posao cvetao cesto se smatraju zlatnim dobom engleske astrologije, sto stvara zagonetku o tome kako je to Zlatno doba, u kome je astrologija tako visoko uznapredovala, istovremeno predstavljalo i njenu smrt; jer, samo pedeset godina kasnije, astrologija je bila u prilicno istom, losem stanju kao sto je i danas. Izgleda da je ta ideja o sredini sedamnaestog veka kao o Zlatnom dobu verovatno bar preuvelicana, ako ne i pogresna. Teskoca lezi u tome sto se ta ideja nalazi u pisanom obliku, a oni koji se bave tim stvarima - blagoslovena da su njihova prasnjava mala srca - imaju dirljivo uverenje da su ljudi od stvarne vaznosti u proslosti u stvari pripadnici njihovog plemena, tako da, ako se odigravalo bilo sta od stvarne vaznosti, vec bi se nasao neko dovoljno pristojan da to zapise.

Bez pisanih zapisa, naravno, tesko je ustanoviti sta se desavalo: mozemo lako stvoriti idilicne fantazije o proslosti kada postoji malo dokaza s kojima se moze raditi ili koji bi nam se suprotstavili. Ali, glavni razlog zbog koga se sredina sedamnaestog veka smatra astroloskim Zlatnim dobom izgleda da je cinjenica da je tako mnogo pisanih dokaza iz tog razdoblja prezivelo - a razlog za to nema nikakve veze s astrologijom. Jedan kratak period, postojala je skoro potpuna suspenzija cenzure, sto je rezultiralo obiljem stampanih tekstova. Ako cemo ceniti po kolicini objavljenog materijala, sredina sedamnaestog veka izgleda kao Zlatno doba skoro svega. Politicki istoricari su suoceni s obiljem radikalnih politickih i drustvenih tekstova. Moguce je da se to bogatstvo sofisticiranog radikalnog argumenta pojavilo niotkuda, ali je malo verovatno: mnogo razumnije deluje pretpostavka da je ono sto se sada stampa ranije bivalo samo usmeno prenoseno. Isto je i s astrologijom: moguce je da je doslo do iznenadnog velikog procvata, koji se slucajno poklopio s godinama bez cenzure, ali je malo verovatno.

Mozemo konsultovati sekundarne izvore. Dzon Drajden, Lilijev savremenik, bio je astrolog entuzijasta. Ocekivali bismo, dakle, da pronadjemo astroloske reference u njegovim delima, jer je astrologija deo njegovog mentalnog okvira. I reference postoje. Medjutim i Sekspir i, cak pre njega, Coser, pisuci nekih 300 godina pre ovog navodnog Zlatnog doba, ne samo da koriste astroloske reference, pokazujuci da su upoznati s tim konceptima, vec podrazumevaju i sofisticirano poznavanje astrologije u svojoj publici - onoliko koliko, ili cak vise, su to ocekivali Drajden i njegovi savremenici. To znanje koje je njihova publika posedovala, moralo je doci odnekud: ono nije poteklo iz novinskih horoskopa. To je spekulacija i podlozno je raspravi - Coserova publika bila je ekskluzivna - ali deluje razumno sugestija da je Lilijevo doba, ako je ista bilo, bilo srebrno doba, poslednje cvetanje pred uvenuce. Sasvim moguce cak ni to.

Doba

Pre nego sto detaljno pogledamo zivot Vilijama Lilija, vredno je naglasiti da je on ziveo u svetu koji je bio potpuno drugaciji od naseg. Danas na zemlji postoji tek nekoliko mesta koja su toliko razlicita od naseg iskustva, koliko je to bio svet koji je on poznavao. Lili se nije, uvece nakon napornog dana, opustao u horarnom mlinu tako sto je narucivao picu i gledao televiziju. To je, naravno, ocigledno - ali samo onoliko dugo koliko to namerno drzimo u mislima: skloni smo da prirodno skliznemo u siroku pretpostavku da se sve manje vise odigravalo na isti nacin kao i danas. U odredjenom smislu i jeste: mnoge osnovne ljudske brige nisu se promenile, tako da je Lili odgovarao na horarna pitanja: "Da li me voli?" i "Sta mogu da radim kako bih zaradio za zivot?" Neka su pitanja bila naglasenija - "Da li ona ima novca i mogu li ga se ja docepati?" - a neka manje, jer ljudi nisu morali da plate da bi culi: "Ne, on nece napustiti svoju zenu"; ali fizicki, mentalni i duhovni svet u kome su ta pitanja postavljana, nije bio nas svet.

Navedimo nekoliko primera koji ce ilustrovati tu cinjenicu: vecina ljudi je u krevet odlazila cim bi se smracilo. Mi imamo romanticnu predstavu o nasim precima koji svoje veceri provode sijuci i pevajuci psalme uz svetlost svece; ali svece su za vecinu ljudi bile i suvise skupe za svakodnevnu upotrebu. Cak su i tanke, vostane svece bile skupe, kao i nedelotvorne. Mogli ste otici ili u krevet ili u kafanu, a pronalazenje puta do kuce nakon toga mogao je biti i komplikovaniji proces nego sto je danas. Nas drugi primer tice se prizora ljudi zavezanih za stub srama, koje rumeni balavci gadjaju trulim paradajzima. To nije tacno: oni su ih gadjali izmetom za koji su se ulice prepune zivotinja uvek starale da ga ima vise nego paradajza. Izvori sugerisu da su omiljeni projektili - bilo za gadjanje ljudi na stubovima srama, ili za gadjanje prozora na kocijama bogatih ljudi - bile mrtve macke, koje su se u gomilama mogle naci na svakom cosku ulice.

Lilijev posao bio je sasvim razlicit od posla bilo kog zapadnog astrologa danasnjice, mada umnogome lici na indijsku normu. Nakon sto bi usao u prostoriju za konsultacije, odredivsi sam sebi vreme kada treba krenuti na posao (u njegovoj kuci nije bilo satova, a gradski sat nije pokazivao minute), nailazio je na red ljudi koji cekaju na konsultacije. Napravio bi horoskop za taj dan, koji bi potom povremeno prilagodjavao protoku vremena. Lili nije bio previse opsednut detaljnom preciznoscu. Sve dok su njegove planetarne pozicije bile ispravne unutar jednog stepena ili slicno, nije se mnogo potresao: sto bi trebalo da bude primer za sve nas. Povremeno, kada je osetio da je potreban tacan horoskop, unajmio bi nekog drugog da to uradi, nekog ko nije imao njegovu bikovsku nemarnost za detalje - a ta situacija nije mnogo razlicita od one koju mi poznajemo, u kojoj kompjuter pravi horoskop, a astrolog ga tumaci.

Baveci se primarno horarnim horoskopima, svakom klijentu je poklanjao oko petnaest do dvadeset minuta. Za to vreme on je podesavao (okvirno) horoskop novom vremenu; slusao situaciju i pomagao klijentu da postavi pitanje na neki prikladno smislen nacin; verovatno je klijentu pricao o tome gde ima bradavice ili oziljke, da bi ga ubedio; i na kraju bi protumacio horoskop. Razlog zbog koga je bio u stanju da sve to obavi tako brzo jeste kolicina iskustva koje je imao, a koje je, prema modernim standardima, neizmerno; ali, jos veci razlog je, mozda najznacajnija prakticna razlika izmedju astrologa proslosti i astrologa danasnjice. Lili i njegove kolege bili su profesionalci - ne samo zbog toga sto su naplacivali svoje usluge, vec zbog celokupnog pristupa svom poslu. To je jedan od zileta kojim moramo proseci sebi put kroz sliku Lilija do istine. On je astrologiju smatrao ozbiljnim profesionalnim zvanjem na nacin na koji to cini tek nekolicina onih koji su dosli posle njega. Njegov stav prema klijentima odrazavao je taj pristup zanatu: on je brzo zavrsavao posao s njima, dajuci im konkretne informacije: "Zelis da znas X? - U redu, evo odgovora. Hvala za novac. Do vidjenja. Sledeci, molim." Jedna od bitnih posledica toga jeste nemogucnost da se Lili zamisli kao neko ko bi pogledao horoskop i rekao: "O, boze! Samo dva stepena na Ascendentu - Ne mogu to da tumacim. Vrati novac u dzep." To se nije desavalo.

Imao je kliznu skalu cena. Bogatog coveka je mnogo kostalo da ima konsultaciju s cuvenim gospodinom Lilijem; siromasnog je kostalo malo ili nista. Za neke sentimentalne umove, to govori o coveku sa zlatnim srcem. S velikom naglasenoscu druge kuce u Biku, mozda je ovde pre rec o prakticnom shvatanju da nema svrhe u pokusajima da se siromasnima naplati mnogo novca, jer ga oni nemaju. Ali onaj koji novac nema danas, mozda ce ga imati sutra.

Zivot

Problem autobiografije, naseg glavnog izvora podataka o Lilijevom zivotu, jeste u tome sto je ona pisana nakon restauracije monarhije, kada je Lilijevo pogubljenje delovalo vrlo verovatno. To je umnogome pokusaj da se dokaze da on nikada nije ucinio nista ni izbliza prekorno, sto je teza koju je bilo vrlo tesko zastupati. Njegovo opsirno objasnjavanje onoga sto je radio ili nije radio prilikom pogubljenja kralja Carlsa jeste izuzetan pokusaj da udavi krivicu u moru magle. Mada je to zanimljivo, za tacniju sliku predlazem da procitate knjigu Milton i Engleska revolucija Kristofera Hila, koja uprkos tome sto Lilija samo uzgred pominje, govori vise o njemu nego bilo koja druga knjiga. Mada ne mozemo zivot jednog coveka menjati za zivot drugog, cvrste cinjenice i stavovi iz Hilove knjige dace nam sliku koja je dovoljno bliska istini.

Ukratko Lili je rodjen u Lejkestersiru 1602. godine. Njegovi roditelji su zapali u tesku krizu, te je on otisao u London u potrazi za poslom: i to ne kao u romanticnoj slici Dika Vitingtona o mladicu koji sa zavezljajem luta kroz siprazje; on je setao pored kocije koja je nosila njegove stvari i to jeftinije, brze i verovatno manje neudobno nego da se vozio u njoj. Nikada nije radio kao pisar, kao sto tvrdi, vec je bio sluga viseg ranga, a jedna od njegovih prvih duznosti bila je operacija mastektomije na zeni njegovog gospodara. Ta operacija je izvedena u nekoliko faza, ali nije uspela da otkloni rak od koga je umrla. Njegov gospodar se ponovo ozenio, a potom i sam umro; Lili je ozenio udovicu i tako postigao finansijsku sigurnost koja mu je omogucila da dane provodi kuglajuci se, prisustvujuci propovedima i baveci se novootkrivenim zanimanjem za astrologiju.

U toj kratkoj slici o njegovom ranom zivotu, nedostaje jedna znacajna cinjenica: Lili je, na putu ka Londonu, odvojio tri godine kako bi stekao univerzitetsku diplomu. To je izbaceno zato sto se nije ni dogodilo - sto je jedna od najvaznijih stvari za razumevanje njegovog dela. Vecina onoga sto je o Liliju napisano, u skladu s prirodom onih koji pisu, napisano je od strane ljudi iz akademskih krugova. To nije neophodno od pomoci. Sklonost da se astroloski tekstovi Lilija tretiraju kao da su izgubljeni tomovi T. S. Eliota i njihovo podvrgavanje onoj vrsti analize koja je prikladna za takve slucajeve, ne donosi nam nista drugo do zabunu. Lili nije bio akademik i ne treba se prema njemu ophoditi kao da jeste.

Svaki citalac koji poznaje svoj zanat prepoznace slicnu situaciju u procesu obuke. Zanatlija uzurbano radi. Segrt pita: "Sta cete uraditi s ovim ovde?" a zanatlija na to odgovara: "Dodaj mi ono; dacu mu malo ovoga i onoga." Mada to ne mora tako delovati segrtu, "ovo" i "ono" su tehnicki pojmovi - koji ne moraju znaciti apsolutno nista, sve u zavisnosti od konteksta. Ali u toj situaciji, njihovo znacenje je sasvim jasno i ucitelju i segrtu. Akademik koji konstruise analizu uciteljeve upotrebe termina "ovo", poredeci je s njenim znacenjem u nekoj drugoj situaciji, zavezace sebe i svoje citaoce u razne neproduktivne cvorove. Ipak, upravo to je ono sto vidjamo u velikom broju modernih tekstova o tradicionalnoj astrologiji.

Astrologija je zanat. To jest, ona funkcionise u stvarnom svetu; a posto se bavi stvarnim svetom, ne odgovara urednim, apstraktnim pravilima gramatike uz pomoc kojih akademici pokusavaju da objasne stvarnost. Lili je bio zanatlija, i tako je i pisao. Ako bismo to imali na umu, ustedeli bi dosta mastila i loseg osecanja.

Lili je poceo da prima klijente oko 1653. Godine 1642. izbio je gradjanski rat. Metez je potrajao do sredine 1660-tih, kada je monarhija restaurirana i sproveden zadovoljavajuci stepen osvete. Lilijev zivot mora se sagledati u odnosu na to; bez odredjenog razumevanja onoga sto se desavalo, mnoga njegova dela imaju malo smisla.

Hju Trevor Roper je tvrdio da na pocetku rata nije bilo problema koji se nisu mogli resiti izmedju grupe ljudi za stolom. Da ta grupa nije morala ukljucivati kralja Carlsa, to je moglo biti tacno - da su se problemi mogli resavati jedan po jedan; ali oni su se javljali u bataljonima. Svi nivoi drustva bili su pod velikim pritiskom jer se ekonomija preusmeravala na prototip onoga sto imamo danas, a doslo je i do nagle promene u politickom misljenju o razvratnosti i dekadenciji dvora. Mada su moralni tonovi donekle poboljsani dolaskom kralja Carlsa na vlast, steta je vec bila ucinjena. Najznacajnija od svih bilo je preplitanje religije i politike na nacin koji je danas na Zapadu neshvatljiv - to umnogome prevazilazi bilo sta sto, na primer, vidjamo u Severnoj Irskoj. Politicki i religiozni radikalizam isli su ruku pod ruku; i, odresenije, politicki radikalizam nastao je u religioznom narucju i religiozni radikalizam imao je ono sto bismo smatrali neizbeznim politickim posledicama. Lili je duboko i strasno uzeo ucesca u tome. On je bio jedan od vodecih propagatora parlamentarizma. Na vrhu je Milton vodio intelektualni rat s vodecim misliocima Evrope, opravdavajuci ciljeve; na dnu je Lili vodio popularni rat demonstrirajuci da su te promene bozanski ustrojene i neizbezne, kao sto to zvezde pokazuju.

Nase vidjenje tog konflikta je umnogome obojeno TV dramama koje smo gledali uz nedeljni caj. Kavaljeri su imali duge kose i lepa odela, dok su pristalice parlamenta zatvarali pozorista i nedvosmisleno bili losi momci: sto je pre romanticna nego tacna slika. Kavaljeri su mozda nosili lepu odecu (kao i vecina njihovih protivnika) i poricati ispravnost njihovih ciljeva znaci poricati istinu koja stoji u srcu astrologije; ali preovladjujuci interes prevelikog broja njih bio je sopstveni dzep. Lideri parlamentaraca su se donekle bolje ponasali, ali su bili jednako samozivi. Veliki deo parlamentaraca, medjutim, borio se za politicki i religiozni ideal. Lili je bio idealisticki posvecen tome kao i svi drugi.

Nasa slika o tom puritanskom cilju je, ponovo, netacna. Nasa slika o puritancima vise je povezana s kasnim viktorijanskim nekonformitetom nego s bilo cim sto se moze naci u sedamnaestom veku. Ako imamo na umu da je jedno od uverenja koje je bilo zajednicko za nekoliko puritanskih sekti bila hitna potreba za slobodnom ljubavlju, pocinjemo da uvidjamo pogresnost te slike. Sto se tice zatvaranja pozorista, to nije cinjeno iz moralnih pobuda, vec je predstavljalo cin politickog pragmatizma: posto su pozorista predstavljala centre sukoba, dopustiti im da ostanu otvorena bilo bi ravno samoubistvu. Kao sto se jasno vidi iz njegovih pisanih dela, Lili, koji je bio posveceni puritanac, nije bio nista veci rusilac dobrog raspolozenja od Kromvela ili Miltona.

Gde je tacno Lili stajao na toj sirokoj platformi uverenja puritanizma, ostaje nejasno. Na skali radikalizma od jedan do deset, on je verovatno stajao negde oko 6 ili 7: on nije imao vremena za bukace, ekstremiste cija je najdraza forma rekreacije bilo cepanje odece i skrgutanje zubima ispred prozora kocija bogatasa, ali je cvrsto verovao u priblizavanje novog milenijuma - uspostavljanje Hristovog carstva na Zemlji, zbog cega prvo zemaljski kraljevi moraju biti zbaceni. Oni koji su naredili pogubljenje kralja ucinili su to iz uverenja da time pomazu cilj svetaca; ako uporedimo entuzijazam kojim je Lili podrzavao taj cilj s hladnocom autobiografije u kojoj tvrdi da to nije ucinio, ocigledna su nam njegova prava osecanja. Medju modernim astrolozima postoji uvrezeno verovanje da je Lili mrzeo monarhiju, ali je kralja smatrao prilicno pristojnim momkom. To nije tacno. Prihvatiti to znaci pripisati Liliju potpuno anahrone ideje. On bi taj sentimentalni humanizam smatrao izdajom vere: on nije bio covek dvadesetog veka.

Lili je, na sebi svojstven nacin, bio borac za taj cilj, uzevsi u toj borbi ucesca koliko i bilo koji vojnik na bojnom polju. Njegovi almanasi bili su bestseleri tog doba, a povoljna Lilijeva predikcija smatrana je snaznom koliko i bataljon vojnika na strani parlamentaraca. Lili nije bio nepristrasan. Daleko od toga: on je duboko zagazio u onu cudnu stvar koja se odvija ispod prozora astrologa - misterioznu stvar pod imenom Pravi Zivot. Njegova astroloska dela nisu pravljena za stanovnike akademske kule. Ona su predstavljala njegov najveci doprinos u uspostavljanju vladavine svetaca i drugom dolasku Isusa Hrista na Zemlju. Astrologija bez stvarnog zivota predstavlja gubljenje vremena: ona tada nije nista do glorifikovana ukrstenica. Lili nikada nije tezio dubioznim idealima akademske apstrakcije za ciji nedostatak ga optuzuju; njegovo veliko postignuce sadrzano je u cinjenici da je uspeo uzeti ucesca u svemu, a da nije kompromitovao sav astroloski kredibilitet, sto vidjamo kod njegovog rivala, rojaliste Gadburija.

Samo deset godina nakon pogubljenja Carlsa I, vrli novi svet se raspadao. Revolucija se brzo zavrsila: ostvarili su trenutnu pobedu, lideri parlamentaraca objasnili su zestokim borcima da njihova idealisticna retorika nije bila ozbiljna, pobili su vecinu kadra, a ostatak ispratili u borbu s Ircima. Do 1660. godine, kao najmanje los izbor - cak i mnogim koji su pomogli u zbacivanju monarhije - delovala je restauracija. To je bilo porazavajuce. San je propao. Sto je jos gore, nije propao na bojnom polju: propao je usled sopstvenih, unutrasnjih gresaka, usled neprikladnosti onih koji su celu stvar izveli. Tako mnogo toga se obecavalo: dogadjaj bez presedana u kome su kralju sudili njegovi podanici, i osudili ga; pogubljenje koje je bilo tako zapanjujuce da su "zene pobacivale, muskarci upadali u melanholiju"; a potom - nista.

Ovde vidimo uzroke Lilijevog postepenog povlacenja iz prediktivne astrologije. Moramo imati na umu da je on taj period smatrao Poslednjim danima - to jest, kao naruceni deo istorije. Mnogo vise od strasnog osecaja neuspeha, koji je imao svako ko se borio za neki ideal i doziveo poraz, bio je neuspeh (kako je on to shvatao) bozanskog poretka, koji, naravno, predstavlja osnovu astrologije.

On je oduvek imao entuzijazma za medicinu; sada se na nju koncentrisao jos vise, a 1670. godine je konacno dobio - nakon mnogo politickih previranja - dozvolu da je zvanicno praktikuje. To nije bio neobican put propalih revolucionara, kako u proslosti tako i u sadasnjosti: medicinska profesija je oduvek davala veliki doprinos na barikadama, a Lili je bio samo jedan od mnogih idealista koji su se okrenuli trenutnoj prakticnoj pomoci koja se moze ponuditi kroz fizicko isceljivanje. Jedan od njegovih najspektakularnijih astroloskih uspeha tek ce doci, ali njegova predikcija velikog pozara u Londonu 1666. napravljena je mnogo pre njenog stampanja 1648. i 1651. godine. Mada je jos uvek radio astrologiju, kombinacija opreza u neprijateljski nastrojenom svetu i mudrosti koja se pronalazi u onom povucenom svetu u kome farmer uzalud ore za hleb, pomerila je njegovu usredsredjenost s javnog na licno. Do tog doba, on je vec sahranio svoju drugu zenu i ozenio novu, koja mu se, za promenu, stvarno svidjala - Rut, s kojom je ostvario dug i srecan brak. Vreme je provodio mirno, lececi bolesti populacije Hersama - cesto besplatno, sto se samo po sebi smatralo revolucionarnim cinom - sve dok nije umro 1681. godine.

Cinjenica da je njegov natalni horoskop objavio njegov neprijatelj, Gadburi, podstakla je neke sumnje u njegovu verodostojnost: u astroloski pismenom dobu, uobicajen nacin napada, umesto klevetanja, bio je suptilan metod objavljivanja moguceg, ali nesrecnog natalnog horoskopa, racunajuci na to da ce citaoci sami izvuci svoje zakljucke. Horoskop govori sam za sebe, a unutrasnji dokazi su takvi da se moraju prihvatiti. Horoskop vise od one slike njegovog savremenika, otkriva covecje "bradavice i ostalo"; uprkos svim njegovim manama, medjutim, nedostaje nam njegovo drustvo, i u radionici uvek imamo cajnik na sporetu, kao i sveze isecen kolac od tresanja, u slucaju da on svrati.

Dzon Froli je svetski poznat praktikant tradicionalne astrologije, koji zivi i radi u Londonu, a ima klijente i studente na sest kontinenata. Autor je knjiga Prava astrologija (nagrada Spika za najbolju astrolosku knjigu objavljenu u svetu u 2001. godini) i Primenjena prava astrologija, urednik je casopisa Astroloski segrt, i tutor seminara o horarnoj, elekcionoj i tradicionalnoj natalnoj astrologiji.