TRADICIONALNA ASTROLOGIJA

Kometa je grcka rec, po misljenju nekih, koja oznacava kosmatu ili kosatu zvezdu, jer obicno one od sebe odaju zrake slicne vlasima, nekada blizu sebe, nekada na bilo koju stranu, nekada kratke, nekad siroke, nekad uske, nekad duge, kao sto je cesto primeceno. I, buduci da komete ove svoje zrake kroz nebeski dubok vazduh, potom kroz nasu atmosferu (zemaljski vazduh) spustaju, razlicita su imena dobili od ljudi, na primer kosata, bradata i slicna.

Stari astrolozi, buduci da nisu imali teleskope, koliko su samo golim okom mogli postici, toliko su o njima i rasudjivali, i malo sta su pouzdano mogli primetiti. Novi, pak, astrolozi, uprkos teleskopa, vec izumljenih, imaju mnogo bolje saznanje o njima, i upravo kao sto te komete nisu jednoobrazne, nego su jedne okrugle, a druge su, nekako, duguljaste, i ne borave uvek od pocetka do kraja u istom obliku, nego menjaju svoj oblik u toku svog kretanja.

Slicno, ni boja njihova niti kolor ne uobicava da bude jednaka. Jer, neke od njih bleste kao raspaljeni ugalj, a neke, pak, kao novac svetle i u svom kretanju menjaju svoju svetlost i boje. Sama unutrasnja tacka ili jezgro komete prilicno svetli, a okruzenje njeno je tamnije, i kao da nekim parama pokriveno blistanje odaje.

Materija, iz koje se takva tela sastoje, neki drze da je to kakva smesa, a drugi, nasuprot, govore da je ta materija iz tankih i lakih para nakupljenih u jednu loptastu gromadu. Nije jos nikada primeceno da je njihova velicina jednaka. Jer, neke od njih slice zvezdama prvog reda, druge drugog ili treceg reda, koje ove predstavljaju.

Mnoge komete se javljaju sa repom, a neke, pak, bez toga, neke imaju dug rep, kod nekih je kratak. Ali i duzina nije uvek jednaka, nego je ili kraca ili duza. Nekima se rep prostire na 40, 60 i 80 stepeni, i vise, na nebu, i on se sastoji iz lake prozracne materije tako kao da se postojece zvezde mogu videti iza njih. Od kometa koje su imale najduzi rep do sada tri su, osobito najslavnije, zapazene - dve pre rodjenja Hristova, jedna za 373. godine, a druga za 120, treca posle rodjenja Spasitelja pojavila se godine 1680.

Jos i ovo primecuju astrolozi da se komete radjaju ispod Sunca, a iznad Meseca, i zato nikada nisu u nasoj atmosferi. Neki prenose, pak, kako te obicavaju da se pojavljuju u sazvezdjima severne polulopte i to u Antioni, Pegazu, Andromedi, Biku, Ovnu, Malom psu, Hidri, Kentauru, Skorpionu i Strelcu.

Kretanje komete, slicno, nejednako biva. Neke od istoka idu ka zapadu, a druge, nasuprot, sa zapada ka istoku, a neke od juga ka severu, i suprotno, od severa ka jugu, nikada paralelnom pravom linijom, nego uvek drugim delom sveta, nekada brze, nekada se, pak, kasnije spustaju. Tako je i njihov boravak nejednak, nego neke od njih po nekoliko dana ili nedelja se pojavljuju, neke, opet, i nekoliko meseci stoje, kao 1680. i 1681. godine koje su se pojavile, tri meseca su boravile.

Jedan od astrologa, Stanislav Ljubjenjecki, izbrojao je da se od Potopa do 1665. posle Hrista pojavilo do 415 takvih kometa na nebu. A Hevel ih broji 250 od Potopa do svoga vremena. U proslom su veku mnoge primecene komete u razliciitim godinama, a naseg ovog tekuceg veka najvaznija je bila 1742. i 1744. i ova sadasnja iz 1769.

Ove tekuce 1769. godine, od onih velikih kometa, pojavila se, kako je primeceno, 14. dana avgusta meseca, a pariski astrolozi primetili su je jos 28. jula (po starom kalendaru), kada je bila jos mala i kada je nastajala. Glava joj se nalazila, prvih dana svog pocetka, u sazvezdju Bika, ispod Hijada i Aldebara, i kretanje joj je bilo od zapada ka istoku. I, svaki dan, menjala je svoje mesto za po tri ili cetiri stepena, iduci ka jugu, uvek pravo, ka izlasku Sunca, zureci. Njeno jezgro, ili sredisnja tacka, bila je zvezda drugog reda, kao sto je zvezda na levom ramenu Oriona, boja i kolor nije uvek bio isti, nego je nekad bila svetla, nekad tamnija, a najvise bledkasta, i po izgledu bila je okrugla.

Od pomenutog svog mesta glava joj je uvek bila ka ravnodnevnickom istoku, a rep ka zapadu slicnom ekvinocijalnom, i iz Bika je stupila na stit Oriona, i zurila je ka Ekvatoru u podne, a ka istoku kroz Oriona. Zatim je ispod Jednorogovih usta pravo ka zvezdi, koja se u njegovom grlu nalazi, spustala glavom. Odatle je stajala glavom u siji Jednoroga, pod stepenom 98. I dalje uvek ka istoku, presavsi Ekvator kroz desno koleno Jednoroga glavom je dosezala do grudi Jednoroga. I opet jos dalje ka istoku nastupajuci kraj levog ramena njegovog je stajala. I odalte, promenivsi mesto kod Jednorogove leve prednje noge i izmedu glave Velikog psa i zvezde zvane Sirijus unutar, ka istoku pod trbuhom Jednoroga, je boravila. I tako je nekoliko dana stalno ka istoku isla, i ka jugu se nepravilno spustala, gde je dosla do naseg horizonta tokom izlaska Sunca i tada je sasvim iscezla ili je zbog suncevih zraka postala nevidljiva.

Prvih dana kako se pojavila repom se okrecuci zapadu naspram nebeskog Kita, rep joj se zavrsavao u srednjoj zvezdi u Kitovim celjustima koji se nalazi u trecem redu. Zatim, kako se ona udaljavala ka istoku glavom pravo, a koso ka jugu, tako joj se i rep uvek zavrsavao izmedu Kita i reke Eridan. A kada je vec usla u Jednoroga onda je i repom dosezala Eridanove zvezde, i Orionove noge i suknju nad kicmom zeca.

Duzina repa ove komete srednjih dana njenog pojavljivanja obuhvatala je 35 stepeni na zemaljskom globusu. Zureci ka istoku i ka svom kraju sve je bivala veca. Rep je, pri tome, kod glave bio uzi, a na sredini sirok, i pri kraju veoma ostar. I tako je svojom pojavom predstavljala kao neki mac ostar s obe strane ili siroku spagu koja je na kraju veoma zaostrena. Rep je bio jos i prozracan, tako da, dok se protezao i pokrivao zvezde Oriona koje su bile kod njegovog pojasa (koje se zovu Stapci), one su bile vidljive.

Ova kometa se pojavila na severnoj polulopti pod 12. stepenom sirine i uzvisenja arktickog pola. I odatle, krecuci se ukoso ka jugu presla je na juznu poluloptu do 12. stepena juzne sirine i uzvisenja antarktickog pola. I tako je ona u svom kretanju zauzimala 24 stepena. Od zapada, pak, ka izlasku Sunca hitajuci, obuhvatajuci duzinu oko 50 stepeni. I zato je ona celu svoju putanju zavrsila u predelu toride u tropskom pojasu ispod Ekvatora.

Ako kretanje njeno ovde opisano prenesemo sa mesta koje se na zemljinom globusu nalaze, onda dobijamo, kao prvo to, da joj je zenit u pocetku svog postanka bio kraj Afrike, u Dangalskom carstvu, kod Crnog mora, blizu zaliva Babelmandel, upravo na mestu zvanom Batlur, koje se nalazi 33 stepena juznije od naseg zenita. Odatle se ona, menjajuci mesto na nebu, zenitom nalazila na ostrvima Istocnog okeana, koja su blizu Madagaskara. Kada joj se zenit nalazio u Batluru repom je pokrivala Avisiniju i izvor Nila, i carstvo Kurtufe, i izvor velike reke zvane Niger.

O svojstvima kometa mnogo zapazaju astronomi, to jest o sazvezdjima u kojima se pojavljuju i kroz koje prolaze, i o boji njihovoj, i izgledu. I po njima primecuju neku promenu u svetu. Ovako pricaju: a) ako kometa bude zuta, i slicna boji limuna, to predvidja veliku susu; b) ako je, opet, veoma izrazajna i svetla, najavljuje jake vetrove, v) a tamna prorice zemljotrese i pomor; g) ako, opet, bude bela i bledunjava, znaci da ce uslediti velike kise i poplave. Drugi jos hoce i ovo da kazu, kako su komete vesnici pada careva, ratova, gladi, velikih bitki, osvajanje gradova, i drugih slicnih promena. Mnogi pri tom ne obracaju paznju na slucajeve koji su posledica, nego samo govore da ce biti vesnici bede i nesrece, i promena, a posebno u onim krajevima gde se nalaze komete sa svojim zenitima, ili koje pod onim sazvezdjima stoje kroz koja kometa prolazi.

Poslednjih vekova astronomi nikakvu snagu ovim kometama ne pripisuju, kao ni drugim zvezdama, buduci da su i one stvorene od pocetka sazdanja sveta, i svoje kretanje na nebu, kao i druge zvezde obavljaju. Viston, pak, jedan engleski astronom, smatra da je kometa proizvela svetski potop u Nojevo vreme, a ona ce i kraj sveta uciniti. Ali, takvo misljenje drugi filozofi ismevaju, a bogoslovi i potop i kraj sveta ne kometama nego sili bozjoj pripisuju, koji je jedini, recju i zapovescu sve ni iz cega stvorio tako snaznom recju svojom to ni u sta moze da pretvori.

Ovo, ipak, nije sporno, i hiljadama primera moze se posvedociti, kako su pojave kometa vesnici pravednog gneva bozjeg, koji se izliva na zemlju i ljude, u sta, opet, mnogi sumnjaju i za sujeverje smatraju. Ali, primeri protivni nama pricaju kako se pre razaranja Jerusalima pojavila strasna kometa nagovestavajuci pad grada i rasipanje ljudi: nije bila na delu ova kometa nego bog, kometa je u tom slucaju bila kao neki vesnik.

Osim drugih kometa koje nagovestavaju bes gospodnji, pojavla se jedna u vreme Andronika mladjeg, kada se izvolelo pravosudju bozjem da istrebi carstvo grcko, i mnogi ce od napada skitskog bedu pretrpeti, koju je opsirno opisao Gregorije Nikifor u svojoj Istoriji, k. IX, str. 376 i dr., u koje je jos vreme i propast carstva po tom opisu dva zatamnjenja Sunca i Meseca u sesnaest dana koji su bili vesnici. Kometa jedna koja se je Suncu priblizavala u letnjem solsticiju od severa odmah po zalasku Sunca se pojavila, koja nije repata, nego bradata, nalik macu koji visi, pojavila se kod Persejevih nogu blizu ledja Bika, ka istoku kose okrenuvsi, koju Grigorije izdasno opisuje u k. IX, str. 380. Zatim se desilo da su Turci smirski i ikoniski Ilirik razorili, Nikomadijom zavladali, Trakiju su izmucili. Trece godine, pak, pocetkom proleca druga kometa se pojavila zvana Ksifijas, koja je sama predstavljala mac. I zatim je usledilo to da je 8000 Turaka preplivalo Helespont, Trakiju su opustosili, i Misiju opljackali - Grigorije, knj.IX, str.385.

U nasa prosla vremena kometa je oznacila krvavi rat Rusa sa Turcima, glad, a posebno pomor u Ugarskoj, Slavoniji i Sremu, leta gospodnjeg 1739. i cara Karla sa tim Turcima sa propascu Srbije i Beograda. Ona kometa, koja se pojavila leta gospodnjeg 1744, oznacila je bavarski rat sa austrijskim domom, i mnoge minule promene. O njima se mnogim primerima mozemo uveriti da su komete, iako su prirodne, vesnici ujedno i bozjeg gneva i promena koje se na Zemlji desavaju.

No, sta reci o sadasnjoj kometi koja je boravila od 14. avgusta do 4. septembra, i sa zadivljujucom brzinom kretanje svoje je zavrsila, nije moje da rasudjujem, ili tacno promene i na slucajeve buduce da ukazujem. Bog jedini sadasnje i buduce posmatra, i stvara sve, kako zeli. A kada neki astrolozi pricaju o proslim vekovima da je kometa stvorila pozar u svemiru i da je odatle proizasao kraj sveta, ne vidim zasto se toga treba bojati kada se takvo misljenje samo na nekim nagadjanjima zasniva. I, pri tom, ta kometa se udaljila na nekoliko stotina hiljada mera zemlje od Zemlje i nestala. Mi imamo mnogo jasniju bozju rec da ce kraj sveta skoro da se desi. Sam Gospod je posvedocio rekavsi njoj: " Idem brzo", amin (Apok.22,20). Najavila je, medjutim, ova kometa poplavu u celom svemiru. Zapazeno je, pak, da kada kometa prolazi kroz Orion uvek to oznacava. Odatle neki govore da je ta kometa, pak, i vaseljenski potop unapred oznacila.

NAPOMENE:

• Tekst Jovana Rajica Astroloski opis kometa i njihovih svojstava u originalu na crkveno-rusko-slovenskom jeziku objavio je astronom-istoricar Nenad Dj. Jankovic, u svom clanku Jovana Rajica spis o kometi u casopisu Vasiona, godina XXXII, knjiga VIII, broj 1, 1984.

• U istom clanku, Jankovic navodi da se originalni rukopis cuva u Biblioteci Patrijarsije Srpske Pravoslavne Crkve pod brojem 13.