TRADICIONALNA ASTROLOGIJA

Kometa Hejl Bop na nocnom nebu izgleda poput slatke, male stvari, a njena poseta na vrapca koji nakratko slece u nase zadnje dvoriste. Tesko je povezati je sa kobnim znamenjima smrti kraljeva.

S obzirom da je dolazak kometa imao tako teske posledice, one se iznenadjujuce retko pominju u literaturi. Smatrane su atmosferskim fenomenom jer su se promenljive stvari - sto su komete ocigledno bile - mogle odigravati samo u sferi Meseca. I bili su, stvarno, u pravu kada je rec o toj finoj liniji koja razdvaja meteorologiju i astronomiju.

Kao promenljivi fenomeni, smatrale su se vesnicima promena, od olujnog vremena do politickih nemira. Delovi zodijaka u kojima bi se pojavila njihova glava, kao i pravac repa, ukazali bi na oblast koja ce najverovatnije propatiti od nesrece. Medjutim, vaznost koju su Normani pripisali pojavi Halejeve komete pred invaziju na Englesku, govori nam da je losa ona kometa koja bar nekome ne donese nesto dobro.

Oblik glave smatrao se pokazateljem vrste dogadjaja i klase ljudi koju ce pogoditi. Glave su se klasifikovale kao tegle, koplja, diskovi, kuke. Vreme tokom koga je kometa bila vidljiva ukazivalo je na duzinu njenog uticaja, a njen polozaj u odnosu na Sunce - koliko brzo ce se uticaj osetiti. Orjentalne komete delovale su brze od okcidentalnih.

Jedno od malobrojnih dela koja kometama posvecuju nesto vise od par redaka, jeste Gesta Britannorum Dzordza Vartona, objavljeno 1657. godine. Varton je, kao glavni kraljev astrolog, bio zestok protivnik Vilijama Lilija i "proslih budalastina, pomamnih izraza i... mnogih gresaka i zabluda koje su tako mnogo pravljene u svim njegovim podlim pamfletima". Osnovna Lilijeva greska izgleda da je bila njegova podrska Parlamentu, jer veci deo knjige Gesta Britannorum cudno nalikuje losim predizbornim pamfletima Konzervativaca, nabrajajuci uzase koji ce neizbezno zadesiti svaku naciju koja se drzne da zbaci svog pravednog vladara.

Varton je, kao i Lili, bio s Elijasom Esmolom, pa kada je bio uhapsen i kada se nasao u opasnosti od pogubljenja 1649/50, bio je u stanju da zamoli Esmola da ubedi Lilija da iskoristi svoj uticaj medju Parlamentarcima kako bi bio oslobodjen. To nije umanjilo Vartonovo kritikovanje Lilija, ali mu je uzvratio uslugu kada se Lili nasao u slicnim okolnostima nakon Restauracije.

Varton, sledeci Plinija, komete deli na dvanaest razlicitih klasa, u zavisnosti od njihovog oblika - da li imaju bradu, da li su jahane poput konja, da li su oblika cinije ili, mozda, "repate sa svih strana". Znameniti tip je kometa "srebrnog repa": tvrdi se da je njen primer vidjen u Judeli u doba Avgusta, i da je njen srebrni rep sijao tako sjajno da je lice komete jedva moglo da se razazna - najavljujuci tako da ce Bog postati Covek. On, ipak, citira Aristotela i Ifigenija koji dozvoljavaju samo dva tipa: mutne i repate. Ifigenije za mutne kaze da se ne pomeraju. Astrolozi ih, kaze on, dele na sedam tipova: svaki za po jednu planetu.

Sto se tice ekstrema, jedna kometa je trajala tek sat i petnaest minuta, dok je ona pred razaranje Jerusalima bila vidljiva, kako tvrdi Dzozef, celih godinu dana. Sledece tri najtrajnije dozivele su samo sest meseci: jedna tokom Neronove vladavine, druga pred radjanje Mohameda i poslednja pred pojavu Atile, Bica Bozjeg. Tek nekolicina kometa imala je glavu primetno vecu od planeta; jedna do dve bile su velike koliko i cetvrt Meseca, a dve - jedna pred Grcki rat i druga pred Hristovo rodjenje - bile su velike koliko i Sunce. Pre nego sto ove tvrdnje odbacimo kao isprazne - ma koliko nam neverovatno zvucale dok posmatramo sirotu, malu kometu Hejl Bop - trebalo bi da se prisetimo da su ljudi tog, kao i ranijeg doba, proizvodili astronomske zapise velike tacnosti. Verovatno su bili u stanju da procene da li je nesto velicine Sunca ili tek velicine neke zvezde. Bas kao sto se Velikovski usudio da sugerise - ako se drevne opservacije ne uklapaju u nase sadasnje predrasude, to ne mora neophodno znaciti da su opservacije te koje su pogresne.

Kometa iz 135. godine pre Hrista imala je rep dug koliko i Mlecni put, dok se kometa iz 1533. godine protezala na vise od 90 stepeni kada je prvi put primecena, da bi potom njena duzina veoma varirala cak i tokom jedne noci. To su oni spektakularni prizori sa slika: zvezde za koje bi svavki kralj bio ponosan da najave njegovu smrt.

Do ovog doba se vec povecao broj onih koji su bili misljenja da se sve, ili bar neke komete nalaze izvan orbite Meseca. Kepler i Tiho su to demonstrirali uz pomoc paralakse: sto vecu paralaksu ima neki predmet, to je blizi Zemlji, a bilo je ocigledno da su mnoge komete imale manju paralaksu od Meseca. Neki su komete delili u dve klase: elementalne i sublunarne. Kepler je tvrdio da je video jednu kometu koja je s pozicije iznad Meseca za samo jedan dan promenila poziciju na ispod Meseca.

Komete se razlikuju i po boji. Dok su neke poput Sunca, druge su crvene, ili smedje, ili pepeljaste, ili srebrne, ili cak "od svih boja". Ono sto najvise zapanjuje jeste da je kometa iz 396. godine imala gadan, sumporni smrad.

Priroda komete

Gomilale su se teorije o tome sta kometa, u stvari, jeste. Neki su tvrdili da je to samo opticka varka, poput duge, dok su drugi smatrali da se radi o roju zvezda ili nekoj cudnoj planeti koju je njena ekscentricna orbita najveci deo vremena cinila nevidljivom. Bilo je i onih koji su smatrali da je rec o skupljanju isparenja - i postojale su razne teorije kako je do toga moglo doci - dok je Kepler smatrao da nastaju od zvezdane materija, a Maestlin da ih stvara Bog "kako bi uplasio smrtnike i zapretio nesrecama svetu; pokrece ih (po svojoj volji) andjelima i inteligencijama".

Sam Varton pripisuje stvaranje i kretanje kometa Bogu ili inteligencijama. On poseduje hvale vrednu spremnost da prizna ogranicenost licnog razumevanja, uvrstavajuci ih u "Arkanu sveta i najskrivenija Cuda Prirode" - s cime se, posmatrajuci Hejl Bop, mozemo sasvim sloziti, cak i ako mislimo da imamo objasnjenje za nju. On prezrivo odbacuje i Bodinovu ideju da su komete duse slavnih pokojnika i tvrdnje onih koji smatraju da su komete vatre koje duhovi nose tamo-amo.

"U svim dobima bilo je prihvaceno misljenje da su komete odredjene pojave tajne vatre i baklje smrti pre nego zivota, i na njih se uvek gledalo kao na pretece oci bozanske osvete, i na jezik ljutitog bozanstva koji najavljuje smrt princeva, pomor naroda, glad i zemljotrese, s uzasnim i groznim burama." Varton navodi misljenja mnogih autora u prilog ovoj tvrdnji, medju njima Aristotela i Plinija koji tvrde da se uticaji kometa ne mogu lako procistiti zrtvama, kao i Lukana koji, tipicno umerenim tonom, pise:

Sveti Ocevi se slazu s paganima. Tertulijan kaze da su komete znaci neposrednog besa bozjeg, dok Augustin opisuje kometu koja se 396. godine pojavila nad Konstantinopoljem sledecim recima: "Na pocetku noci, kad je mrak pokrio Zemlju, pojavio se jedan vatreni oblak na istoku, na pocetku vrlo mali. Nakon toga (dok se priblizavao gradu), u stepenima se toliko povecavao da je postao izuzetno veliki, i uzasno se nadvio nad ceo grad. Video se zastrasujuci plamen koji se spustao iz njega, a ni sumporni smrad nije izostao. Svi ljudi su pobegli u crkvu, u koju nisu mogli stati. Svi su se stali krstavati; a sveti sakrament je iznosen ne samo u crkvu, vec i u kuce, na staze i ulice, kako bi se izbegao sadasnji i buduci bes bozji."

Moderniji autori, poput Tiha, osudjuju one koji tvrde da se Bog namucio da stvori komete ne pripisujuci im bilo kakvo znacenje. One cak, prema Longomontaniju, mogu biti od opste koristi, jer previranja koja donose prociscavaju bolesti covecanstva kako bi "svet mogao biti odnovljen". Kepler tvrdi da su "komete stvorene s ciljem da u etericnom regionu ne bude manje cudovista do u okeanu kitova i ostalih velikih, kradljivih riba", kao i da bi se ona sastala na jednom mestu i tako procistila atmosferske necistoce koje bi u suprotnom zaklonile Sunce, kao sto je to bio slucaj citave godine u kojoj je ubijen Julije Cezar.

Kometa iz 1652. godine

Varton je, pisuci godinu dana kasnije, detaljno obradio kometu koja je bila neposredan povod za njegovu malu studiju. Prvi put ju je ugledao 8. decembra, mada ukazuje da se ona mogla pojaviti prilikom kvadrata Marsa i Jupitera, koja se odigrala dan ranije. Tada jos nije imala rep, ali se on ubrzo javio, usmeren ka severoistoku. Ostala je vidljiva do kraja decembra, putujuci retrogradno kroz prvih deset stepeni Blizanaca i poslednjih dvanaest stepeni Bika.

Da bi prosudio kometu, Varton je napravio horoskop prethodnog punog Meseca (5.12.1652 - stari kalendar, 2.26 GMT, London) i horoskop kvadrata Jupitera i Marsa od 7.12. (stari kalendar) u 6.00 GMT, London. Uzeo je vladara mesta komete i vladara prethodnog ugla (prethodnog - zato sto je kretanje komete bilo retrogradno) kao vladare horoskopa, signifikatore same komete i samim tim dogadjaja koji iz toga mogu proizaci. Kako je Mesec svetlo koje se nalazi iznad horizonta u horoskopu lunacije, Mesec je svetlo tog doba. Kako se nalazi u Blizancima, dispozitor mu je Merkur. Mars je vladar prethodnog ugla, i postavljen je na Ascendentu, u aplikacionom kvadratu s Jupiterom.

U horoskopu egzaktnog kvadrata Merkur vlada mestom komete (u Blizancima), a Varton navodi Marsa kao vladara prethodnog ugla. Mesec pravi kvadrat s Marsom i opoziciju s Jupiterom. I tako, osim sto su prirodni vladari komete (kao sto to sugerise Ptolomej), Mars i Merkur su i njeni slucajni vladari.

Boja ove komete bila je vatreno crvena, pomesana sa zagasito srebrnom bojom, potvrdjujuci vladavinu Merkura/Marsa. Sto je kometa svetlija, to su njeni uticaji plemenitiji: ova kometa nije bila bas svetla. Njen oblik, a opisan je kao "kosmata, raznih boja i vrlo repata", ponovo je pripisuje Merkuru, dok njena velicina, a opisana je kao "mora biti velika i ogromne magnitude", daje "slavu, renome i zestinu uticaja". S obzirom da nema instrumente kojima bi odredio duzinu kometinog repa, ili njenu udaljenost od Zemlje, Varton preskace pricu o njima.

Na kraju, uzima u obzir fiksne zvezde pored kojih je kometa prosla. Krenula je od Bika, blizu Aldebarana, bikovih rogova, i Hijada - sto su sve zvezde Marsove prirode (mada ne i po Liliju, koji Hijadama pripisuje Veneru; Varton je, izgleda, vrlo odlucan da kometa bude prirode Mars/Merkur), a potom nastavlja kroz sazvezdje Orion, pored zvezda Marsove, Jerkurove, Jupiterove i Saturnove prirode.

Merkur "donosi veliku nesrecu svima onima koji zive od sopstvene marljivosti i onima koji vole i obozavaju Muze (sam Varton je bio vrlo naklonjen pisanju stihova), uz smrt neke velike licnosti, ratove, glad i pomor; od bolesti: manija, letargija, epilepsija i bolesti glave." Kao izvrsilac bozjeg besa, Merkur deluje vrlo sposoban da obavi temeljan posao sam po sebi. Ali, Mars je jos gori, donoseci opseznu grupu nesreca, od ratova i brodoloma, do hemoroida. Varton citira Kardanovo glediste da kometa uvek "oznacava gubitke i stetu koje nanose ispadi vojnika i merkurijalista" - to jest, ne samo nasilje, vec i "nove umetnosti i pronalaske, ali koji su stetni za covecanstvo".

Hali se slaze, tvrdeci da retrogradna kometa uzrokuje nemire u zakonima, okrecuci svet naglavacke - sto je fraza koju su koristitili oni koji su tada ziveli i oni koji su dosli posle, dok su ljudi donosili destrukciju svojim susedima, iskreno ili licemerno verujuci da time obavljaju bozji posao.

Junktinije pripisuje uobicajena zla kometi koja se, poput ove, pojavi u Blizancima. On kaze da ce uticaj biti narocito koban za mladice, dodajuci da donosi "nemoral i bludnicenje, uz obozavanje venericnih incesta kod ljudi". Komete u Biku, u koji je ova kasnije presla, uzrokuju manje-vise isto, uz odredjene lose uticaje na stoku i nevolje u ili iz zemalja Bikove prirode - pri cemu je u ovom slucaju relevantna Irska.

Zbog pravca postavke kometinog repa, zemlje na severoistoku su imale najvise razloga za strah, narocito one koje su prirode Blizanaca ili Bika. London je, naravno, Blizanac, mada predstavlja tek jedno ime na dugom spisku: nije data specificna predikcija za njega. Da bi bio siguran da ce pogoditi srz, Varton obuhvata sve prostore izmedju 16.47 stepeni juzno i 49.09 severno, jer se kometa videla kao vertikalna na tim latitudama. "Ovde se moze postaviti pitanje da li Engleska nece propatiti od uticaja ove komete onoliko koliko ce propatiti druga mesta?" Dakle, i Engleska je obuhvacena, jer je dovoljno blizu latitude 49.9 severno. Medjutim, izuzev Londona, nece propatiti koliko i ostale drzave.

Varton pise o razaranjima koja su usledila nekon komete, ukljucujuci vetrove u Nemackoj, sizmu u Engleskoj, poplave u Poljskoj, i smrti pape Klementa VII i Vojvode od Milana. "Da bih zadovoljio deo sveta koji ne veruje" da komete stvarno donose smrt velikih ljudi, on daje dugacak spisak kometa od rodjenja Hrista, dokazujuci da su neki znacajni ljudi umrli tokom godina pojavljivanja nekih kometa.

Njen uticaj, sugerise on, moze trajati 23 godine, ali to se moze produziti ili skratiti, ili biti preklopljeno uticajima drugih kometa, eklipsi ili velikih konjunkcija. I stvarno, katastrofalni uticaji kometa su siroko rasprostranjeni i u vremenu i u prostoru da nam i tako retke posete mogu zadovoljavajuce posluziti da objasnimo sve moguce i razlicite nesrece covecanstva. Tesko je ne biti gostoljubiv prema jednom tako sarmantnom posetiocu kao sto je to Hejl Bop; ali, sto se Vartona tice, bolje nam je bez takvih gostiju.

Dzon Froli je svetski poznat praktikant tradicionalne astrologije, koji zivi i radi u Londonu, a ima klijente i studente na sest kontinenata. Autor je knjiga Prava astrologija (nagrada Spika za najbolju astrolosku knjigu objavljenu u svetu u 2001. godini) i Primenjena prava astrologija, urednik je casopisa Astroloski segrt, i tutor seminara o horarnoj, elekcionoj i tradicionalnoj natalnoj astrologiji.