| |
GALILEJEVA ASTROLOGIJA
Nik Kolerstrom
Galilej je, poput Keplera, bio mathematicus, sto je termin s trojakim znacenjem, jer se odnosi na matematiku, astrologiju i astronomiju. Godine 1881, Favaro je sastavio esej pod nazivom Galileo Astrologo, u kome je zakljucio:
|
Deluje mi nemoguce imati bilo kakvu sumnju da se Galilej bavio astrologijom, stavise, da je bio cuven po svom velikom umecu u toj umetnosti, tako da su ga istaknuti ljudi konsultovali s punim poverenjem, u mnogo slucajeva trazeci horoskope i predikcije.(1)
|
Pisma koja je Galilej slao svojim kolegama astrolozima izgubljena su, i mi imamo samo njihove odgovore, bas kao sto je i vecina cuvenih horoskopa koje je napravio izgubljena,(2) mada je nekih dvadeset i pet sacuvano, uz jos nekoliko njegovih analiza horoskopa. Knjiga iz koje je mogao nauciti astrologiju dok je bio u Pizi mozda je Porfirijeva Introductio in Ptolemaei opus de effectibus astrorum..., jer je jedna njena kopija s Galilejevim rucnim beleskama po marginama, sacuvana u Firenci.(3)
Ta vitalna dimenzija potpuno je izostavljena u Brehtovoj drami Galilej, kao i u Koestlerovom klasiku Mesecari. Djordjio de Santilana, u inace saosecajnoj biografiji Galijela, profesora katedre na Univerzitetu u Padovi, koju je preuzeo 1592. godine, okarakterisao je na sledeci nacin:
|
katedra "matematike" tada je pokrivala studije iz geometrije, astronomije, vojnog inzenjerstva i fortifikacije.(4)
|
Santilana ovde drsko ispusta glavnu tradicionalnu funkciju zvanja mathematicus, koje je verovatno bas u Padovi bila najvaznija, a to je poducavanje studenata medicine kako da naprave horoskope. Oni bi se pravili za trenutak pocetka bolesti, kako bi ukazali na odgovarajuci tretman. Vestman je, u tom kontekstu, primeto: "...astrologija je kombinovala prediktivnu funkciju astronoma s objasnjavajucom funkcijom prirodnog filozofa, u licnosti akademskog lekara"(5), isticuci da je Univerzitet u Padovi imao posebno jaku tradiciju bas u tome. Postoje Galilejeva pisma iz tog perioda, u kojima on tvrdi da vecina njegovih ucenika studira medicinu.(6) Favaro jeste razmotrio tu dugu tradiciju medicinske astrologije u Padovi, jednom od najstarijih evropskih univerziteta.(7) Poredjenja radi, Zan Baptist Morin je na Pariskom univerzitetu imao titulu Doctore Medico atque Regio Parisiis Mathematicum Professore, na osnovu cega se vidi vaznost pridavana medicinskoj astrologiji. U kompletnom Santilanijevom opusu postoji samo jedna opaska na tu temu, napravljena krajnje uzgred: da je Galilej, u kasnim godinama svoje karijere, bio zrtva klevete koju su lansirali njegovi neprijatelji Jezuiti, koji su tvrdeli da je Galilej astroloski predvideo smrt Pape 1630. godine, sto ukazuje na to da je on uzivao odredjenu reputaciju u praktikovanju te umetnosti.(8)
Astralna prinuda
Godine 1604. Galilej je doziveo svoj prvi i malo poznat poziv na razgovor s Inkvizicijom: u aprilu 1604, jedan mladic iz okoline Venecije, Sinjor Silvestro, radio je u Galilejevom domu kao njegov ammanuensis. On je dao izjavu kuriru-arhivaru u Padovi, koja je imala tri tacke svedocanstava protiv tridesetdevetogodisnjeg Galileja: da se stalno svadjao s majkom, koja se protivila sto je on izdrzavao ljubavnicu plus troje dece u Padovi; da nije odlazio na mise, i da je zagovarao doktrinu astralnog determinizma medju svojim bogatim klijentima. Tvrdilo se da im je govorio kako niko ne moze izbeci uticaj zvezda, pa da je stoga dobro saznati svoju buducnost iz citanja horoskopa.
Galilej je optuzen za neprikladni fatalizam u svojim prognozama. Na primer, Silvestro je svedocio da je jednom prilikom radio horoskop "coveku koji ce ziveti, rekao je, jos dvadeset godina, i tvrdio je da je njegova predikcija sigurna i da ce se neizbezno ostvariti". Sinjor Silvestro svedocio je da nikada nije video Galileja da ide na misu ili ispovest, vec da je umesto toga "odlazio do one svoje venecijanske kurve, Marine". Medjutim, Silvestro je porekao da je ikada cuo bilo kakvu jeres ili neveru od Galileja. To je dovelo do sledece razmene pitanja i odgovora:
|
Pitanje: Rekli ste ranije da je kod natala koje je ovaj Galilej pravio, svoje predikcije proglasavao za sigurne; to je jeres. Kako onda mozete reci da je on vernik, kada je rec o veri?
Odgovor: Znam da je to rekao, i znam da svoje predikcije iz natala proglasava za sigurne, ali nisam svestan da je to proglaseno za jeres.(9)
|
Crkva se ostro protivila takvom fatalizmu. Dvadeset i drugog aprila 1604. godine, Inkvizicija je formulisala svoju optuzbu protiv Galileja Galileja, predavaca matematikusa, optuzivsi ga haver ragionato che le stelle, i pianeti at gl'influssi celesti necessitino(10) - da je tvrdio kako zvezde, planete i nebeski uticaji mogu odrediti tok dogadjaja. Takodje je optuzen i da "zivi kao jeretik". Bile su to "optuzbe vrhunske tezine". Mada je Galilej u Padovi ispitivan zbog ovoga kao jeretik, optuznica se nije odrzala i nikada nije prosledjena u ruke Svete kancelarije u Rimu: ocigledno je bio zasticen svojom pozicijom matematikusa u Padovi. Crkva nije zelela nevolje s univerzitetom.
Te pozive otkrio je franciskanski fratar, profesor Antonio Popi. Otkro ih je u Sartori arhivi u Padovi, i jedva da je mogao da poveruje svojim ocima. Potom je 1990. ogodine locirao dve denuncijacije u Venecijanskom drzavnom arhivu (Padova, kao provincija, pripada Veneciji), gde su pobrojane glavne tacke optuzbe, kao sto je to navedeno u dokumentima iz Padove.
Kvaliteti Jupitera
Godine 1609. Galilej se preselio u Firencu. Njegov revolucinarni bestseler, Sidereus Nuncius (Poruka zvezda), koji se pojavio u martu 1610. godine, pocinjao je elokventnim nabrajanjem tradicionalnih kvaliteta koji se pripisuju Jupiteru:
|
Dakle, ko ne zna onu blagost, dobrotu srca, neznost ponasanja, sjaj kraljevske krvi, plemenitosti u javnim funkcijama, velikog uticaja i moci nad drugima, sto sve postoji u vasoj visosti - ko, kazem, ne zna te kvalitete, koji, prema Bozijem providjenju, od koga sve dobre stvari poticu, dolaze od najdobrocudnije zvezde Jupitera?(11)
|
To ne ukazuje samo da Galilej nije sumnjao u to, vec da je tesko mogao zamisliti da u to sumnja bilo ko drugi. U nastavku teksta govori se o Jupiterovoj poziciji na vrhu horoskopa njegovog mladog patrona, Kozme de Medicija, kneza Toskane:
|
Jupiter, Jupiter kazem, u trenutku rodjenja vaseg visocanstva vec je presao preko sporih, dosadnih isparenja horizonta i nasao se na Srednjem nebu, s koje tacke je osvetljavao istocni ugao, sa tog uzvisenog trona gledao je kako se najsrecniji porodjaj i sav sjaj i velicanstvenost novorodjenceta sire po najcistijem vazduhu...
|
Ovaj izraz na latinskom: Orientalemque angulum sua Regia illustrans bukvalno u prevodu znaci "osvetljava istocni ugao ciji je [Jupiter] vladar". To je aluzija na poznak ('orient') Strelac Kozme de Medicija, koji tradicionalno pripada Jupiteru(12) (sua Regia znaci 'pod njegovim vladarstvom'). U nastavku, Galilejev tekst glasi:
|
...kako bi vase nezno telo i vas um mogli upiti s prvim udahom taj uticaj i moc univerzuma...
|
- cime aludira na stanje horoskopa u tom trenutku, kojim dominira planeta Jupiter. To je Galilejevo glediste nacina na koji astrologija funkcionise.
Nakon objavljivanja knjige Sidereus Nuncius Galilej je objavio svoje otkrice cetiri nove planete, Jupiterove mecese, koje je nazvao Medici sidera. Pjer Dini (Piero Dini) iz Rima pitao ga je kako se moze utvrditi njihov uticaj na covecanstvo. Galilej je odgovorio 21. maja 1611. godine pismom koje u Favarovoj knjizi Opere zauzima jedanaest stranica. Njegovi argumenti o postojanju Medici sidera deluju nerazdvojno povezani s pitanjem njihovog uticaja. Ne bi bilo ispravno tvrditi da "te Medici planete nemaju uticaj kojim ostale zvezde obiluju". Napravio je poredjenje s razlicitim vrstama biljaka koje imaju svoje "kvalitete, vrline i dejstvo" koje treba ispitati. Galilej je pretpostavio kao bi "male planete" mogle uticati na nas, suprotstavljajuci "superiorne" i "inferiorne" uzroke:
|
Ako su, dakle, od inferiornih uzroka, oni koji podsticu hrabrost srca dijametralno suprotni onima koji inspirisu intelektualnu spekulaciju, onda je potpuno razumno da superiorni uzroci (ako stvarno uticu na nas) budu potpuno razliciti od onih od kojih zavise hrabrost i spekulativna sposobnost; a ako zvezde operisu i uticu primarno preko svoje svetlosti, moze biti moguce s odredjenom mogucom pretpostavkom deducirati hrabrost i smelost srca od vrlo velikih i zestokih zvezda, a akutnost i pronicljivost uma od najtanjih i skoro nevidljivih svetala.(13)
|
Dinastija i sudbina
Knjiga Sidereus Nuncius posvecena je mladom velikom knezu Kozmi di Mediciju, suverenu Toskane. S obzirom da je knjiga predlagala da se novi Jupiterovi meseci nazovu po knezu, njegov je natalni horoskop bio relevantan, i nasao se u originalnom rukopisu knjige Sidereus Nuncius u Firenci.(14) Cilj je bio dokazati da knezev horoskop stvarno ima karakteristike koje je tvrdio da ima.
Jupiter je tradicionalno bio kraljevska zvezda, a za oca osamnaestogodisnjeg Kozime, Kozima I, kaze se da se narocito identifikovao s Jupiterom kao glavesinom rimskog panteona bozanstava.(15, 16, 17) Medicijeva dvorska palata, Palazzo della Signoria, bila je ispunjena freskama s klasicnim temama s Olimpa, kao pomoc u uzurpaciji vlasti od drugih istaknutih porodica koje su dugo vladale u teskoj koaliciji.(18) Bio je to dvor koji je astralnu mitologiju uzimao vrlo ozbiljno, i nijedna druga vladarska kuca nije astrolosku simboliku koristila doslednije i otvorenije.(19) Biagioli je pokazao kako ove mitologije "sacinjavaju 'glavnu pricu' koja je informisala one prizore koji su se koristili u javnim politickim ceremonijama i na festivalima, kao i bili tema dvorske poezije, pozorista, slikarstva i opere."(20)
Mladi Kozimo imao je tri brata, tako da su cetiri nove zvezde rasporedjene na njih cetvoro. Kao sto je to Galilej objasnio u svojoj posveti mladom Kozimu u knjizi Sidereus Nuncius, nije bilo slucajno to sto su se "sjajne zvezde ponudile na nebu" odmah nakon njegovog stupanja na tron. Cetiri zvezde bile su "rezervisane" za Medicijeve. Posveta u knjizi Nuncius predstavljala je politicku upotrebu astroloske simbolike. Jupiter je u horoskopu Medicija II zauzimao dominantnu poziciju, predstavljajuci jasno najsnazniju planetu. Zauzimao je poziciju komandanta na vrhu horoskopa (na tacki Medium Coeli ili MC-u, najvisoj tacki Jupiterovog dnevnog luka), sto je bilo narocito znacajno za bilo kog vladara drzave - i nije izlazio, kao sto je to Biagioli tvrdio; formirao je glavne aspekte s dve planete (Mars i Saturn) plus sa Ascendentom, a kao treca stvar, njegov podznak ('horoscopos') bio je Strelac, znak kojim vlada Jupiter.
U julu 1610. Galilej je stekao zvanje glavnog matematicara i filozofa velikog kneza Toskane, sto je znacilo da su kopije njegovog teleskopa i propratne knjige Sidereus Nuncius bile distribuirane od strane Medicijevih. Kasnije, Kozimu III su cetiri stella Medici toliko prirasle za srce, da je njihovu sliku imao na grudima tokom sahrane 1723. godine.(22) Kako god to pogledali, Galilejeva smicalica bila je cudesno uspesna.
Horoskopi njegovih cerki
Galilej nije samo napravio horoskope za svoje dve vanbracne cerke, vec je sastavio i tumacenja karaktera na osnovu njih. Za Virdziniju, stariju cerku, primetio je da ima "debilitiranog" Meseca (tradicionalno od velikog znacaja za zenstvenost i majcinstvo, itd), i sumorno napisao:
|
Mesec je vrlo debilitiran i u znaku koji je pokoran. Njome dominiraju porodicni odnosi. Saturn oznacava podredjenost i ozbiljno ponasanje, sto joj daje tuzan izgled, ali Jupiter je u vrlo dobrom odnosu s Merkurom, i dobro aspektovan, pa to ispravlja. Strpljiva je i srecna kada radi naporno. Voli biti sama, ne prica mnogo, jede malo, ima snaznu volju, ali nije uvek u dobrom stanju i moze se desiti da ne ispuni svoje obecanje.
|
Kod mladje cerke Livije primetio je (sasvim pogresno, prema Sobelu(23)) ekstrovertniji karakter. Njen De Ingenio potvrdjuje:
|
Merkur na Ascendentu vrlo je snazan za sve stvari, a Jupiter, koji je u konjunkciji, daje znanje i obilje, jednostavnost, humanost, eruditivnost i obazrivost.
|
Sobelovo delo Galilejeva cerka ima 600 stranica, ali on ne aludira na ove tekstove, iako ih je Favaro vec objavio, sto nam govori koliko ta tema ostaje cenzurisana.
Djovani Sagredo (Giovanni Sagredo)
Venecijanski aristokrata Sagredo konsultovao je Galileja radi astroloskog saveta prilicno redovno. Njegova analiza horoskopa Djovanija Franceska Sagreda bila je, uopste uzev, vrlo pohvalna (dobrocudan, pacifista, drustven, voli uzivanja), sto je izvuceno na osnovu pozicije Venere i Jupitera:
|
Ascendent pada u termine Venere, u njenoj sopstvenoj kuci, okruzen fiksnim Plejadama i u aplikaciji s Jupiterom preko egzaktnog sekstila. Ona sama nije pod zracima malefika.
|
Stoga nema "losih aspekata" ka Ascendentu. Pored toga, medjutim, Galilej je primetio odredjenu neravnotezu u horoskopu:
|
Na osnovu kombinacije pokazatelja, dobija se topao i vlazan temperament, stvarno sangvinistican, uz nedostatak ravnoteze, jer Venera je lose uravnotezena dama geniture, i Ascendent i njena kuca, a pored toga je Saturn u opoziciji s Ascendentom.
|
Sagredo je u predgovoru Dijaloga okarakterisan kao "covek plemenitog porekla i pronicljivog uma". U jednom pismu Sagreda Galileju nalazi se zahtev da uradi horoskop za jednog njegovog kolegu, i to tako iznet da se moze zakljuciti kako je slicne zahteve imao cesto.
Sto se tice sklonosti da se predvidjanja i prorocanstva tumace retrospektivno, lik Salviati u Dijalogu kaze:
|
A zasto izuzimas prorocanstva astrologa ['genethliaci'], koji se tako jasno vide u horoskopima (ili, treba li da kazemo u konfiguracijama nebesa) nakon njihovog ostvarenja?(24)
|
... pri cemu nakon tog pitanja dolazi do trenutne promene teme, i sledi napad na alhemicare koji su lakomisleno protumacili drevne mitove kao da u njima postoje kodirane alhemijske misterije. Na Salviatijevo pitanje ne dolazi nikakav odgovor. Galilej ovde besni protiv onih koji se pretvaraju da prave predikcije, a to cine samo retroaktivno. Neko bi mogao, nakon sto to procita, prigovoriti da je to napad na judicijarnu astrologiju. To je najblize sto neko moze pronaci od kritike astrologije u Galilejevom Dijalogu.
Galilejev datum rodjenja
Dva Galilejeva horoskopa, koja je sam napravio, jedan za 15.30, a drugi za 16.00, za datum 16. februar 1564, objavila je Nacionalna Biblioteka u Firenci 1980. godine. Planetarne longitude su identicne u oba horoskopa (izuzev 7 lucnih minuta kod Meseca), i ispisane su pored horoskopa, uz nebeske latitude.
Ovi horoskopi Galileja predstavljaju jedini izvor dokaza o njegovom danu rodjenja. Favaro je objavio citavu kolekciju Galilejevih horoskopa, s razlicitim datumima, ne odvajajuci one koje je napravio sam Galilej. Radnici arhiva Nacionalne biblitoteke u Firenci, tokom izlozbe astroloskog materijala 1980. godine, izlozili su dva horoskopa koja je Galilej napravio sam za sebe.(25)
Ova dva horoskopa razlikovala su se samo za pola sata, dajuci stoga dva moguca stepena Ascendenta: 14.33 Lava ili 21.37 Lava. Njegovo rodno mesto, Piza, koristila je suncevo vreme, i brojala sate od zalaska Sunca, dok je Padova, u kojoj se pretpostavlja da su ovi horoskopi sastavljeni, usvojila francuski sistem,(26) koji je sate brojao od podneva. Iznad ovih horoskopa biloje napisano:
|
1562, 15. februar, h 22.30. lat 42.30
16 februar, h 16.00
h 15.30
|
Prva dva reda opisuju isti trenutak, pri cemu je prvi dat po starom metodu, koji je sate merio od prethodnog zalaska sunca, dok je drugi po satima od podneva. Kao sto je Favaro primetio, u drugom redu Galilej je prvo napisao 15. februar, a potom to promenio u 16(27) - pocetna greska, mozemo pretpostaviti, koja je uzrokovala zabunu u buducnosti. Njegova latituda za Pizu je netacna tek nesto vise od jednog stepena, jer ispravna iznosi 43 stepena i 43 minuta. Beleska o rodjenju 15. februara lako je mogla nastati usled uobicajenog citanja ovog starog nacina belezenja vremena, gde je njegovo vreme rodjenje dato kao 22 sata 15-og, to jest, nakon zalaska Sunca 15-og.
Da je Galilej ove horoskope ozbiljno razmatrao kao svoje natale vidi se na osnovu nacina na koji je s leve strane ispisao planetarne latitude, pored longituda, jer je to potrebno za racunanje "primarnih direkcija". One su potrebne za proucavanje toka zivota. Ocigledno je da su ova dva horoskopa pazljivo pripremana i da je on nad njima mnogo razmisljao, uz sve navedene longitude i latitude i poredjenja razlicitih nacina pisanja vremena. Njih je definitivno napravio Galilej, i oni pokazuju da je on rodjen 16. februara 1564. (26. februar po novom kalendaru) - a ne 15-og, kao sto se to obicno tvrdi.(28) Cinjenica da je pozicija Merkura pogresna za cetiri stepena, a Meseca za jedan, ukazuje na to da je potreba za reformom astronomije imala vrlo prakticne osnove.
U jednom Galilejevom pismu iz 1633, godinu dana nakon sto je stampana njegova knjiga Dialogue Cocnerning Two World-Systems, njegovom prijatelju Eliji Diodati (Elia Diodati) u Parizu, postoji aluzija na Morina de Vilefranca (Morin de Villefranche), profesora matematike u Parizu i najslavnijeg astrologa epohe.(29) Nakon sto je primio primerke novih knjiga Morina i Fromonda, alio je sto ranije nije za njih saznao, jer bi onda imao "priliku da kaze mnoge pohvalne stvari za obe". Pismo se zavrsava recima:
|
Zapanjen sam da Morino ima tako izrazeno visoko postovanje za judicijarnu [astrologiju] i da tvrdi svojim pretpostavkama (koje mi deluju nesigurne, ako ne i vrlo nesigurne) da uspostavljaju izvesnost astrologije; a stvarno bi to bilo predivno kada bi - kao sto on obecava - mogao, lukav kakav je, astrologiju postaviti na najvisu poziciju ljudskih nauka; i ja cu s velikom radoznaloscu iscekivati da vidim tu cudesnu inovaciju.(30)
|
U ovom komentaru preplicu se nada i ironija. Favaro je dao sledei komentar: "U ovim recima ne pronalazimo osecaj apsolutnog prekora, kao sto to drugi zadovoljno pronalaze." Galilej je ovde pokazivao sumnju u to da li se astrologija treba posmatrati kao nauka: tradicionalno, na osnovu Prolomejevog Tetrabiblosa, ona je smatrana vise umetnoscu koja nikada ne moze postici izvesnost poput nauke astronomije.
Knjiga o kojoj je rec, koju je napisao Zan Baptist Morin, zagovarala je nepokretnost Zemlje uz pomoc astroloskih argumenata. Dalje, Morin je radio na ogromnom visetomnom astroloskom delu. Nije li to bila prilika za onaj cuveni sarkazam kojim je Galilej desetkovao svoje protivnike? Umesto toga, ovde cujemo samo za "hvalu" knjige i lukavost njenog autora - sto se tesko moze uklopiti u Favarov zakljucak da je on u zrelijim godinama razvio skepticizam.
Vekovima je Galilej imao funkciju ikone nove nauke za cije je osnivanje tako mnogo ucinio. To je podrazumevalo ignorisanje njegove prave licnosti. Njegova biografija postaje zanimljivija ako ga pogledamo u kontekstu renesansnog matematikusa, ne pripisujuci mu nase predrasude. Francuski filozofi, kao sto su to Dekart i Gasendi, bili su skepticni prema astrologiji, ali to nije bio slucaj u renesansnoj Italiji: tokom Galilejevog zivota nije posatojao drustveni kontekst koji bi mogao podrzati astronome skepticne prema astrologiji. Tek kasnije, u drugoj polovini sedamnaestog veka, astrologija je izbacena sa univerziteta, dok se astronomija uspostavila kao posebna i nezavisna disciplina.
Napomene:
Antonio Favaro, Galileo astrologo secondo i documenti editi e inediti, u casopisu Mente a Cuore, Mind & Heart 1881, Trst, str. 1-10, 4.
U katalogu izlozbe Opuscoli Astrologici, koju je 1980. godine organizovala Nacionalna biblioteka Firence (Biblioteca Nazionale di Florence - BNF), Germana Ernst je napisala: "najpoznatiji horoskopi su izgubljeni". Galilejevo delo Astrologica nonnulla sastoji se od 48 stranica. BNF ms Galilei br. 81. Citirano u delu: Favaro Antonio Ed., Le Opere di Galileo Galilei, Firenca 1929-39, 20 tomova, tom 19, str. 205-220. (U daljem tekstu: "Opere")
Favaro, n.d. (1), str. 3.
Giorgio de Santillana, Processo a Galileo, Milan 1964, prevedeno na engleski kao "The Crime of Galileo", Cikago 1955, str. 3.
Robert S. Westman, The Astronomer's Role in the Sixteenth Century: a Preliminary Study, History of Science, 1980, 18, 105-147, 118.
Galilejevo pismo Riformatiju (Riformati), Univerzitet u Padovi, 9. marta i 4. novembra 1609, Opere, 2, 236-7. i 264-5.
Favaro, A, Galileo Galilei e Lo Studio do Padova, Firenca 1883, poglavlje 4, "Le Matematiche nello Studio di Padova prima di Galileo".
Santillana, n.d. (4), str. 286.
Antonino Poppi, Cremonini e Galilei Inquisiti A Padova Nel 1604, "La Denuncia Contro il Galilei", Nuove Documenti D'Archivo, Padova 1992, str. 51-4, 54.
Ibid, str. 43.
Odlomak potice iz Van Heldenovog prevoda Galilejevog dela Sidereus Nuncius, Cikago 1989, str. 31, izuzev sto je ovde ubacen prefiks "naj" kod "najdobrocudnija zvezda" (u originalu: ex benignissimo Iouis Astro... emanare).
Raspravu Germane Ernst o Strelcu kao podznaku Kozme II mozete pogledati u clanku "Aspetti dell' Astrologia e della profezia in Galileo e Campanella" u knjizi Novita Celesti e crisi del Sapere, urednik P. Galluzi, Firenca 1984, str. 258-266, 264.
Opere, XI, str. 105-116, 111. Prevod: Majk Edvards (Mike Edwards).
Guglielmo Righini, L'Oroscopo galileiano di Cosimo II de' Medici, Annali dell'Instituto e Museo di Storia della Scienza di Firenzi, 1976, tom 1, str. 28-36, 31, 36.
J. Cox-Rearick, Dynasty and Destiny in Medici Art, 1984, str. 215.
Mario Biagioli, Galileo, Courtier: The Practice of Science in the Culture of Absolutism, Cikago 1993, str. 107.
R. S. Vestman (R. S. Westman) nije se slagao s ovim, tvrdeci da su "aluzije na povezanost Jupitera i Kozime I... u najboljem slucaju nagadjanja". Two Cultures or One?, Isis 1994 str. 85, 79-115, 103.
Dava Sobell, Galileo's Daughter, 1999, str. 30.
Paulo L. Rosso, Society, Culture and the Dissemination of Learning, u knjizi: Pumfrey, S, Ed, Science, Culture and Popular Belief in Renaissance Europe, Man. U.P. 1991, str. 158.
Biagioli, n.d. pod napomenom 16, str. 110.
Michael Talbot, Ore Italiane, u casopisu Italian Studies, 1985, tom L, str. 52.
Biagioli, n. d. pod beleskom 16, str. 253.
Sobell, n. d. pod beleskom 18, str. 5, 46: "...Galilejeva cudna, cutljiva druga cerka... [njena] morbidna sklonost melanholiji i povlacenju..."
Galileo, Dialogue Concerning the two chief World-Systems, prevod na engleski: Stillman Drake, UCLA 1953, str. 110.
BNF, Opuscoli Astrologici, ms Galil. 81, sec. XVI Cart. cc. 48; reprint objavljen u delu Opere XIX, str. 23, 4.
Michael Talbot, n. d. pod beleskom 21, str. 52.
Opere, Doc. IV, str. 23.
Ernst, G, n. d. pod beleskom 12, str. 265: razmatranje nesigurnosti dva datuma rodjenja.
M. Grenet, La Passion des Astres au XVII siecle, Pariz 1994, str. 44.
Pismo Galileja Diodati, Opere 15, str. 23-5, 24, prevod: A. Kitson.
Nik Kolerstrom diplomirao je prirodne nauke na Kembridzu, i radio je kao nastavnik fizike. U astroloskoj zajednici poznat je po svojim pionirskim studijama koje su njegovo naucno znanje kombinovale s uzbudljivim istrazivanjima planeta, biljaka i metala. Aktivno je ukljucen u proucavanje povezanosti planeta i metala, kao i drugih pitanja hermeticke prirode, vec trideset godina, a drzao je predavanja o tim temama od 1975. godine. Njegov rad na medicinskim istrazivanjaima rezultirao je knjigom "Olovo i mozak - jasan vodic za najveceg zagadjivaca u Britaniji". Njegova ispitivanja lunarnih uticaja na rast biljaka navela su ga da osamdesetih godina objavi vodic za bastovane "Sadnja po Mesecevim fazama", i popularnih godisnjaka "Bastovanstvo" i "Sadnja po Mesecevim fazama". Poslednja knjiga Nika Kolerstroma "Krugovi u polju: skrivene forme", koju je objavila izdavacka kuca "Wessex books", pristupa misteriji krugova u polju na nov nacin, kroz geometriju formi u polju.
|
