TRADICIONALNA ASTROLOGIJA

Iznad klupe na kojoj segrt sedi dok glanca astrolab svog ucitelja, visi potpisana slika jednog od najvecih engleskih astrologa: Nikolasa Kalpepera. Mada je zapamcen uglavnom po svom delu Herbal, direktnim izrazavanjem misljenja i bizarnim osecajem za humor ucinio je svoja astroloska dela jednako zabavnim koliko i instruktivnim.

Cinjenica da Herbal danas predstavlja jednu od najneskodljivijih knjiga, prikladnu za poklon bilo kojoj usedelici, otezava nam da shvatimo da je njeno objavljivanje svojevremeno predstavljalo revolucionarni cin. To je, setite se, bilo u danima u kojima se odbijanje da se neko pozdravi granicilo s izdajom, a politika jos nije postala nesto cime su opsednuti samo stranci. Kalpeper je kao svoj cilj istakao zelju da svakom coveku omoguci da bude svoj lekar, i to tako sto ga je, po vrlo razumnoj ceni, snabdeo svim potrebnim znanjem. To je vec samo po sebi bilo zlocin; ali, jos veci zlocin je bila cinjenica da to znanje nije bilo prikriveno latinskim jezikom, vec je, prvi put, napisano maternjim jezikom.

Njegov rad na tome, a Herbal predstavlja samo deo tog rada, proklinjan je i napadan ne samo od strane Koledza lekara, cijim je preteranim zaradama to bila pretnja, vec i od strane cele baterije religioznog i politickog establismenta. Javnost je upozoravana da je svaki njegov recept pomesan "u najmanju ruku s nekim skrupulama, i s buntovnistvom i ateizmom". U sedamnaestom veku, nauka nije bila toliko oslobodjena politickih i drustvenih ogranicenja, kao sto je to danas slucaj.

Kalpeperov astroloski udzbenik nosi naziv Decumbiture, a dekumbiturni horoskop pravi se za trenutak u kome bolesna osoba pada u postelju. Uobicajena praksa lekara bila je da naprave dekumbituran horoskop ili horoskop za trenutak u kome su primili uzorak pacijentovog urina. Iz horoskopa i razmatranjem urina i bilo kojih drugih telesnih tecnosti - kojima se Kalpeper bavi s najvecim entuzijazmom - lekar je uspostavljao dijagnozu, prepisivao terapiju i davao prognoze. Vrlina tog metoda, koja i danas postaje sve popularnija, bila je u tome sto je tretirao pacijenta, a ne bolest - sto je, dakle, pacijenta smatrao pojedinacnim organizmom s pojedinacnim kvalitetima, a ne kvalitetima vrste identicnih masina u kojima se nesto pokvarilo. Mada se knjiga uglavnom bavi medicinskom astrologijom, postoji i dosta toga sto je za opstu primenu. On, na primer, vredno istice ekstremnu debilitiranost Meseca u Blizancima. Posmatrajuci napredovanje bolesti svojih pacijenata imao je mnostvo prilika da unapredi svoje teorijsko znanje u vatri prakse. A ne smemo odbaciti ni zabavnu vrednost te knjige: ona je preteca svih crnohumornih medicinskih komedija koje ste ikada videli.

Autobiografije se uvek moraju citati oprezno. To je jos tacnije u slucaju autobiografije Vilijama Lilija, koji je otvoreno podrzavao jednu propalu revoluciju, a koji je svoju autobiografiju pisao u vremenu restauracije krune. Medjutim, skoro sve sto o Liliju znamo, potice iz njegove autobiografije.

Pisuci svoju zivotnu pricu, nakon restauracije, Lili je umanjivao svoje ucesce u podrzavanju parlamentarizma. Istoricari su kritikovali njegovu navodnu izdaju; medjutim, lako je kritikovati kada nekome najvecu pretnju u zivotu predstavlja situacija u kojoj s ispijanjem caja kasni nekoliko minuta. Lili je izbegao pogubljenje samo zahvaljujuci intervenciji prijatelja na visokim mestima: mnogi cija su dela bila mnogo manja, propatili su mnogo vise. Dakle, koliki je levicar bio Vilijam Lili? Da li ga je stvarno placao Kremlj, ili je on samo ismevao imperijalizam? Imamo samo posredne dokaze; ali, mada su oni spekulativni, mozemo izvuci neke razumno ubedljive zakljucke.

Medju istoricarima je moderno podrazumevati da, kao astrolog, Lili mora da je imao dubiozan moralni karakter, i stoga je njegova podrska parlamentarcima ista. To se potvrdjuje nacinom na koji je on umanjivao svoju podrsku u autobiografiji. Ponovo, iz sigurnosti univerzitetskog manastira, lako je donositi takve sudove. Da je Lili imao razumljivu zelju da zadrzi glavu na ramenima, i da je bio spreman da ublazi svoje javne izjave kako bi uvecao verovatnocu da se to desi, ne dokazuje nam da je on prevarant. Lili je ziveo u pravom svetu, daleko izvan mirnih suma akademije.

Lako je, ali izuzetno pogresno, sagledati gradjanski rat i potonja saslusanja iz moderne perspektive kao integralne, nepromenljive dogadjaje. Od samog pocetka se pretpostavlja da su svi znali sta se desava, sta su mislili o tome i cemu ce sve to odvesti. Ali, oni koji su ziveli u to doba nisu imali pogodnosti poznavanja buduceg ishoda dogadjaja. Njihova gledista su se neophodno menjala i razvijala kako su se dogadjaji odvijali, cineci neke pozicije neodrzivim i otkrivajuci nove mogucnosti. Cak i astrolozi mogu raditi samo unutar ogranicenja ociglednih mogucnosti: tokom 1642, kada je rat poceo, pogubljenje kralja bilo je nezamislivo, tako da je nerazumno ocekivati da je to bilo koji astrolog video u bilo kom horoskopu. Lilijeva gledista, kao i gledista bilo koga drugog, menjala su se i to ne samo shodno razvoju politicke situacije, vec i protokom godina sopstvenog zivota. Ti dogadjaji potrajali su skoro dvadeset godina; u trenutku restauracije, on nije bio isti covek kao i kada je kralj Carls odlucio da pocne rat.

Postoji tek nekolicina istoricara koji ne upadaju u zamku pretpostavljanja da su predmeti njihovog istrazivanja imali dosledne ideje tokom ovog dvadesetogodisnjeg perioda. Kristofer Hil istice da je moguce - sto ne treba da nas iznenadi - bar neke forme radikalizma tog doba razmotriti poput revolta tinejdzera protiv roditelja. Da je Carls I bio mudar da svakom svom protivniku obezbedi Nintendo i novi par ribok patika, tok istorije mogao je biti drugaciji. U kontekstu te tinejdzerske pobune, vredno je uzgred pomenuti da su mnogi religiozno radikalni ljudi konzumirali obilno duvan: duvan, koji je jos uvek bio nova vrsta droge, smatrao se sredstvom uvecanja duhovne svesti, a religioznost i politicki radikalizam isli su ruku pod ruku. Jedan vikar je cak bio poznat po tome da je, kada bi mu ponestalo duvana, pusio konopce zvona.

Ne treba, dakle, za razliku od nekih komentatora, da nas iznenadi to sto Lilijevo astrolosko tumacenje gradjanskog rata i sudbine kralja Carlsa nije nastalo odjednom i savrseno u trenutku u kome je rat poceo. Astrolog povezuje simbole sa stvarnoscu; on ih ne povezuje s fantazijom. Tek kada odredjene hipoteze pocnu da se naziru u stvarnim mogucnostima, on moze da ih ukljuci u svoja tumacenja. Upravo iz tog razloga, i iz razumljive brige za sopstvenu sigurnost, njegove izjave postaju sve snaznije i istaknutije antirojalisticke, kako rat napreduje.

Imamo politicke istorije, drustvene istorije, ekonomske, intelektualne i vojne istorije; ako iko ikada bude napisao duhovnu istoriju, gradjanski rat ce se sagledati kao prekretnica, kao nesto sto je napravilo kalup ciji oblik englesko drustvo odrzava sve do danas, i ne bez malog uticaja na svet izvan njegovih obala. Mozemo poceti da naziremo Lilijev udeo u tome.

Jedno tumacenje rata sagledava ga u kontekstu ekonomske borbe izmedju modernijeg - oklevam da upotrebim izraz "naprednijeg" - juga i jugoistoka, i komparativno staromodnog severa i zapada. Cak i bez dokaza iz njegove prepiske, mogli bismo s velikom sigurnoscu zakljuciti da bi neko iz Lilijeve klase, ko je ziveo u Londonu, verovatno, u anahronom smislu, stajao negde levo od centra. Njegova religijska vera bila je jasno milenijaristicka, mada je njena tacna forma nejasna, jer je on s nestrpljenjem iscekivao dan u kome ce kraljevi postati obicni ljudi. On je mogao imati mnogo manje razloga da preuvelicava svoj radikalizam tokom uspona parlamentarizma, nego da ga skriva tokom restauracije, tako da je opsti utisak koji nam daju njegova pisana dela, utisak o nestrpljivosti da vidi kako poslednji svestenik davi poslednjeg kralja, verovatno razumno tacan utisak o njegovim uverenjima. Njegova navodna simpatija za kralja Carlsa kao pojedinacno ljudsko bice, mada ocigledna, deluje kao prenaglasena. Mozda on nije bio spreman da licno zamahne sekirom, ali svakako nije zalio da to neko drugi uradi.

Pogubljenje kralja bilo je nesto vise od cisto mundanog dogadjaja, kao sto su to uklanjanje s vlasti ili atentat u slucaju modernih poglavara drzava. Na njegovu smrt se uglavnom gledalo kao na neophodan korak u stvaranju Bozjeg carstva na Zemlji, Drugog Hristovog dolaska, ili slicnog - svaka sekta je naglasavala drugu stvar. Greska je sekularnog doba sto gradjanski rat posmatra s cisto sekularnog stanovista, kao neophodan korak ka stvaranju ustavne monarhije. Ako mozemo da napravimo razliku izmedju njih, Lilijev stav o pogubljenju vise je proizvod njegovih religioznih, nego njegovih politickih uverenja.

Poput Kalpepera, Lili je bio s onima koji su znanje iz senke mrtvih jezika uvodili na svetlost maternjeg jezika, mada mu je nedostatak astroloskog establismenta, za razliku od postojanja medicinskog establismenta, omogucio da izbegne sramotu bacenu na njegovog savremenika, jer Lili nije ugrozavao nicije prihode toliko koliko sopstvene. Ne samo jezik na kome je pisao, vec i stavovi koji su kroz njegova dela vidljivi, odaju njegov prisutan radikalizam. Nije za njega elitisticka uloga sveznajuceg poznavaoca arkanog, kome je ispod casti da otkrije svoje tajne. On sebe opisuje kao "ucenika", a ne ucitelja, astrologije, i nakon ispitivanja razlicitih teorija, nije mu nedostojno da slegne ramenima i prizna: "Ne znam" - cak i kada je rec o tako vaznim pitanjima kao sto je to priroda Fortune.

Zanimljivo je, takodje, to sto se sve vise povlacio u proucavanje medicine. Cak i u Hriscanskoj astrologiji, delu s pocetka svoje karijere, on vise prostora posvecuje medicinskim nego bilo kojim drugim horarnim pitanjima. Nakon restauracije, sve vise radi kao lekar, a sve manje kao astrolog, lececi siromasne - kao sto je to Kalpeper radio - za malo ili nimalo novca. To ne mora izgledati kao radikalan cin; ipak, razmislite o tome koliko medicinska nega i danas predstavlja vruc politicki krompir.

Mogli bismo se zapitati da li se Lili okrenuo od astrologije zbog razocaranosti; da li je za njega pogled u buducnost izgubio svaku svrhu nakon odbijanja Bozjeg carstva da se manifestuje u Engleskoj. Propast revolucije, njen kolaps u pohlepi i razmiricama oko imovine, gusenje radikala, sve to mora da ga je potreslo. Tesko da je bio jedini i poslednji razocarani revolucionar koji se, od lecenja politickog, okrenuo lecenju stvarnog tela.

Najvise golica njegova selidba iz Londona u Valton. Lili nije u potpunosti presao tamo do 1652, ali je dobar deo svog vremena provodio tamo jos od 1638, ili i ranije. Danas je Valton ugodno konzervativan; ipak, kao sto se zapanje svi koji prisustvuju godisnjem hodocascu u Valtonu radi proslave Lilijevog dana, to je nekad bilo zestoko popriste radikalne politike u Engleskoj. Dok je Lili pisao Hriscansku astrologiju, u Valtonu je stanovao i Zerar Vinstenli, vodece svetlo medju kopacima - u modernoj terminologiji, u nedostatku prikladnijeg termina, anarhistima. Prva prakticna zajednica kopaca uspostavljena je upravo u blizini, na brdu Sent Dzordz. Vinstenli je imao visoko misljenje o astrologiji, i smatrao je jednim od nekolicine predmeta koje treba poducavati u njegovom idealnom drustvu. Vrlo je verovatno da je bio klijent jednom tako eminentnom astrologu koji je stanovao u njegovom vrlo malom rodnom gradicu. To, naravno, nije razlog da pretpostavimo da se Lili slagao s njegovim gledistima; mozda nije mogao da podnese coveka i sve ono za sta se zalagao. Mozda se u Valton preselio iz hiljadu razloga koji nisu vezani za politiku. Ali blizina te dve licnosti, ciji nam zivoti velikim delom nisu poznati, vrlo je intrigantna. Da li su eksperimenti kopaca uspostavljeni na osnovu Lilijevog saveta? U njegovim delima ne nalazimo nista sto bi poreklo takvu mogucnost - mada, posto je ovde rec o cistoj spekulaciji, nema ni niceg sto bi to potvrdilo.

U jedno, medjutim, mozemo biti sigurni: u veliku stetu koju je Lili ucinio astrologiji. Mada on toga nije bio svestan, njegova zestoka podrska parlamentarizmu bila je jos jedan faktor koji je pomogao da se raskine veza izmedju humanog i bozanskog, a bez koje astrologija gubi svaki kredibilitet. Pogubljenje kralja, cija je fatalna sudbina takodje ubila svaki osecaj bozanske umetnosti u mundane dogadjaje coveka, i samim tim izolovala duhovno u sferi koja je naizgled odvojena od svakodnevnog zivota, bila je jedna stepenica na putu ka materijalistickom drustvu u kome uzivamo danas. U tom drustvu, osnovne postavke astrologije, koje se ne mogu izmeriti niti premeriti, ne mogu se shvatiti: eto uzroka opadanja astrologije.

Mora da place u grobu ali, uprkos njegovoj radosti za taj zanat i ubedjenosti da se astrologija moze praktikovati samo u okviru religiozne vere, Lilijeva licna ubedjenja, idiosinkrazija njegove persone, ukus vremena i prostora, izneverili su ga. Mada je njegov cilj bio potpuno suprotan, njegova dela i uticaj igrali su ne malu ulogu u pravljenju vesala na kojima ce astrologija skoncati.

Dzon Froli je svetski poznat praktikant tradicionalne astrologije, koji zivi i radi u Londonu, a ima klijente i studente na sest kontinenata. Autor je knjiga Prava astrologija (nagrada Spika za najbolju astrolosku knjigu objavljenu u svetu u 2001. godini) i Primenjena prava astrologija, urednik je casopisa Astroloski segrt, i tutor seminara o horarnoj, elekcionoj i tradicionalnoj natalnoj astrologiji.